Ne treba puno reči trošiti na najpoznatijeg transilvanijskog plemića. Grofa Drakulu izmaštao je krajem devetnaestog veka pisac Abraham Stoker, a od prvih godina dvadesetog veka naovamo snimljeno je na stotine filmova s vampirskom tematikom, a ovaj krvopija nije ostao zaboravljen ni u literarnim referencama.

U ulogama šarmantnog ali zastrašujućeg grofa izredjao se celi niz glumaca, ali i za milion godina prva će asocijacija na celuloidnog vampira biti – Bela Lugosi. Da, Bela, mađarski glumac koji je u Holywoodu dotaknuo zvezdane vrhunce i strmoglavio se u najdublje blato s ostalim brojnim celebrity zavisnicima o raznim opijatima, sinonim je za Drakulu. Glumio je i druga filmska čudovišta u celom nizu filmova, a jako ga je voleo Ed Wood, službeno najgori reditelj svih vremena (napomena: u konkurenciju još nije uvršten Jakov Sedlar).

Radnja «Dracule» iz 1931. donekle prati filmski izvornik – samo su izbačeni pojedini likovi, odnosno neki su spojeni u jedan (Mina je ovde kćer dr. Sewarda, koji je u romanu puno mlađi; Harker ovde ne putuje u Transilvaniju – umesto njega to čini Renfield…). No, to je sasvim logično za film koji traje 71 minut.
Tada publika nije imala živaca za epsko-maratonske mafijaške sage o Corleoneovima i slična ostvarenja.
Bili su zauzeti dekadencijom i pripremama za novi svetski rat, valjda. Uglavnom, Drakula (Lugosi) dolazi u London i namerači se na Lucy Westenra, a nakon zabijanja zuba u njen vrat, prelazi na zavođenje Mine (Helen Chandler). Njen otac, dr. Seward (Herbert Bunston) i verenik John Harker (David Manners) u pomoć zovu kontroverznog vampirologa Van Helsinga (Edward Van Sloan) i potera za šišmišem može početi...

Film je klasik koji je proširio mit o Drakuli (uz "Nosferatua") i doneo Lugosiju planetarnu slavu,ali, teško će se netko danas prestrašiti bilo koje scene iz filma – sav užas sveden je na prikazivanje Lugosijevih očiju na osenčenom licu, koje ovaj neprirodno širi dok zavodi žrtve. No zbog Lugosija i reditelja Toda Browninga ("Freaks") ovaj je «Dracula» must see.