Profesor lingvistike Henry Higgins opkladi se s prijateljem, pukovnikom Pickeringom, da može svakoga naučiti ispravno da govori i zbog toga pozove u svoj dom uličnu prodavačicu cveća Elizu Doolittle. Izložena Higginsovim nestandardnim i napornim metodama, Eliza nauči da govori i da se ponaša kao dama iz visokog društva i budući da je niko pre nije video, na svečanom balu proglase je mađarskom princezom. Posle bala, razočarana što Higgins isključivo sebi pripisuje njihov zajednički uspeh, ona ga napušta, a Higgins shvata da se zaljubio u Elizu...

G. Cukor je vizuelno raskošnu ekranizaciju popularnog brodvejskog mjuzikla zasnovao na svesnom upućivanju na pozorišne izvore filma, razvivši ujedno umeće vođenja glumaca u dugačkim kadrovima i enterijerima do majstorstva. Realizirajući i nekoliko izuzetno sofisticiranih stilizovanih prizora, među kojima se izdvaja scena konjskih trka u Ascotu sa ekstravagantnim ženskim kostimima i harmonijama pretežno svetlih boja, Cukor je na film uspešno preneo fabijansku veru u društveni determinizam iz Shawova dela, što je kombinovao sa svojim omiljenim motivom – igranja društvenih uloga, pa Eliza u skladu sa zahtevima visokog društva u potpunosti menja ponašanje i karakter, a njen otac postaje slavni lučki filozof, dok je i samo društveno ponašanje visoke klase izloženo kao ritualna igra koju junakinja savladava.

Dotada najskuplji mjuzikl (17 miliona dolara), izazvao je i kontroverze jer je za ulogu Elize izabrana A. Hepburn umesto J. Andrews, koja je tu ulogu igrala u pozorištu (Hepburn nije pevala u filmu), a označio je i vrhunac karijere R. Harrisona (nagrađenog Oscarom), koji je tom kreacijom razradio i ironizirao svoj najčešći filmski tip – engleskog džentlmena. Oscarima su nagrađeni film, režija, fotografija, scenografija, kostimografija, adaptirana muzika i zvuk (George Groves).

Odlican klasik mjuzikl...

Odushevih se josh jednom!