Predrag Bojanić, inženjer na gradnji hidrocentrale, ratni invalid bez noge, upozna u sanatorijumu za očne bolesti Ljubicu Romić, devojku koja je u ratu izgubila vid. Primarijus Vrančić predlaže Bubi da se pre operacije koja bi joj mogla vratiti vid odmori u obližnjem pansionu u kome stanuju Bojkan i njegov prijatelj dr. Žarko Mitrović, Vrančićev pomoćnik. Pritom nalaže Mitroviću da Bubi ne otkriju da je Bojkan hrom, kako ne bi pomislila da je u domu za invalide: njena psihička spremnost najvažnija je za uspeh operacije.

Domaćica pansiona, teta Ema, isprva teško prihvata Bubu, jer je ljubomorna na gošće u pansionu, ali se postepeno sa njom zbližava. Buba i Bojkan provode sve više vremena zajedno, zabavljaju se skijanjem (usprkos hromosti on je izvrstan skijaš), a na kraju i zaljubljuju. Njemu je isprva neugodno što joj ne može otkriti da nema noge, ali kasnije mu je gotovo i drago što ona ne zna za njegovu manu. U pansion dolazi Lela, Mirkovićeva prijateljica, i svojoj nesmotrenošću izazove nervozu i Eminu ljubomoru, a zategnutost situacije pojačavaju činjenica da se termin operacije bliži i Bojkanova strepnja zbog prikrivanja invalidnosti…

Svi filmovi režisera Branka Bauera,koje sam odgledao su mi se veoma dopali,ovaj film najviše!
Predlažem da pustite film Branka Bauera Četvrti suputnik.
Pozdrav!