Tiho, tiho, Šarlota (eng. Hush… Hush, Sweet Charlotte) je američki psihološki horor iz 1964. reditelja Roberta Oldriča sa Beti Dejvis u glavnoj ulozi. Nakon uspeha trilera Šta se dogodilo sa Bebi Džejn?, Oldrič je odlučio da u svom novom filmu okupi glumačku postavu iz prethodnog. I Džoun Kraford i Beti Dejvis su prihvatile uloge, ali je Krafordova ubrzo odustala, navodno ne mogavši podneti tešku narav Beti Dejvis. Kasnije je izjavila da je Dejvisova imala toliki uticaj na Oldriča da se slobodno može reći da je ona bila režiser filma.

Ketrin Hepbern, Loreta Jang, Barbara Stenvik i Vivijen Li su bez razmišljanja odbile Oldričovu ponudu, a Vivijen Li je i objasnila: "Još bih mogla i da podnesem da u šest ujutro gledam Krafordovu na nekoj plantaži na Jugu, ali Beti Dejvis nipošto!" Na kraju je Dejvisova predložila Oliviju de Havilend, svoju dobru prijateljicu, koja je rado prihvatila ulogu. Film je bio nominovan za sedam Oskara, između ostalih i za Oskar za najbolju sporednu glumicu i glumu Agnes Murhed. S obzirom na broj nominacija za Oskara, Tiho, tiho, Šarlota je najuspešniji horor film svih vremena.
Tiho, tiho, Šarlota predstavlja, na neki način, rimejk filma Šta se dogodilo sa Bebi Džejn?.

Beti Dejvis je u ulozi Šarlote, paralizovane južnjačke bogatašice, koja poziva svoju siromašnu rođaku da se stara o njoj, u zamenu za krov nad glavom. Njene muke tek počinju, kada rođaka Mirijam pokaže svoje pravo lice i počne da je zlostavlja...

Zanimljivost
Pošto je Krafordova u to vreme bila jedan od direktora Pepsija, zahtevala je da se u svaki film u kojem glumi ubaci ili automat za pepsi–kolu, ili flaša tog napitka. Dejvisova joj nije dala mira ni kada je ova napustila film – u jednoj sceni snimljenoj u gradu, u kadru se pojavljuje veliki kamion koka-kole

Ovaj dobro izveden i dobro odglumljen gotički horor je Oldričov nastavak filma "Šta se desilo sa Bejbi Džejn?" ("What Ever Happened to Baby Jane?") gde se takođe sreću Robert Aldrich i Bette Davis U filmu nema samo neizvesnosti i misterije, već i veoma duboke emocionalne vrednosti zbog ubedljive glume Bete Dejvis. Činjenica da je film mračno snimljen i uz to u crno-beloj tehnici, u ovom slučaju čini da senke koje vrebaju izgledaju zlokobnije i samo doprinose napetosti.