U Washington se spustio veliki leteći tanjir koga odmah okruže znatiželjnici, ali i mnoštvo teško naoružanih vojnika s tenkovima.
Iz svemirskog broda izađe visoko čovekoliko biće s nekim predmetom u ruci. Živčani vojnik pogodi ga u ruku koja je držala predmet.
Stvorenje se sruši, a iza njega se pojavi divovski robot koji podseća na srednjevjekovnog viteza u modernom oklopu.
Kroz prorez za oči ispusti zrake koje vojnicima rastope i oružje i tenkove.
Ranjeni svemirac stigne da kaže na engleskom da je došao u mirovnoj misiji i da je onaj predmet bio poklon za američkog predsednika.
Nakon toga odvedu ga u vojnu bolnicu, gde doktori otkriju da ima ljudsku građu tela.
Zaključe da bi mogao imati oko 38, ali on im kaže da ima 78 godina.

Sa svoje planete putovao je oko pet meseci i preleteo više od 400 miiliona kilometara. Vrlo brzo njegova rana nestane.
Poseti ga predsjednikov izaslanik koga zamoli da hitno organizuje sastanak svih svetskih državnika jer im nosi poruku koja se tiče celog sveta.

Već drugog dana stigne mu odgovor da te ljude ne može skupiti ni u Ujedinjenim nacijama, jer nisu sve države članice te organizacije,
a mnoge su zemlje ili u ratu ili u vrlo napetim odnosima. Te noći svemirac, kome je ime Klaatu (M. Rennie), pobegne iz bolnice, preobuče se
i uđe u jedan pansion gde upozna druge stanare. Među njima i udovicu Helen Benson (P. Neal) čiji je muž poginuo u ratu.
Ona tu stanuje sa sinom, dečakom po imenu Bobby (B. Gray). Zabavlja se s Tomom Stevensom (H. Marlowe) s kojim drugog dana ode na izlet.
Klaatu po gradu prošeta s Bobbyjem koji je vrlo inteligentan. Istovremeno, Amerikom se širi strah od svemirskog bića koje je nestalo.
Leteći tanjir čuva vojska, a ispred letelice nepomično i dalje stoji robot. Dečak spomene Klaatuu da je najveći američki naučnik
profesor Jacob Barnhardt (S. Jaffe). Klaatu stupa u vezu s profesorom i zamoli ga da pred svemirskim brodom organizuje sastanak
najvećih svetskih naučnika koji će shvatiti ozbiljnost njegove poruke.
S profesorom se dogovara da će učiniti nešto što će na bezopasan način pokazati stanovnicima Zemlje kakvu moć ima, kako bi ga ozbiljno shvatili...

Kad je poznati autor naučno-fantastičnih romana i scenarist "Odiseje u svemiru" Arthur C. Clarke načinio listu najboljih naučno-fantastičnih filmova
svih vremena, "Dan kad je Zemlja stala" stavio je na sedmo mesto."Odiseja" je bila na osmom mestu.
Reditelj Robert Wise (1914-2005) počeo je karijeru kao montažer (montirao je i Wellesovog "Građanina Kanea").
Režirati je počeo 1944. Od tada do smrti snimio je četrdesetak vrlo dobrih filmova različitih žanrova.
Neki su bili vrlo uspešni kao npr. "Moje pjesme, moji snovi" (1965).

Edmund H. North, koji je nekad bio oficir američke vojske, scenario je napisao kao protest protiv širenja nuklearnog naoružanja
u vreme "hladnog rata". On je lik Klaatua zamislio kao novog Hrista ali cenzura nije dopustila da se u tome ide predaleko.
Reditelj Robert Wise nije bio svestan scenaristove namere dok je snimao film, tako da je poređenje gotovo neprimetno.
Publika je dobro prihvatila "mirovnu poruku ubilačkom ljudskom rodu" pa je film zadržao popularnost do danas...