Dokumentarni serijal u produkciji Televizije B92 traga za odgovorom na pitanje:
”Šta je bio soundtrack Miloševićeve Srbije? ”, praveći svojevrsnu kratku istoriju turbo-folka.
U duboko izolovanoj, ratom pritisnutoj i populističkom politikom sluđenoj Srbiji 90-ih godina prošlog veka,
turbo-folk bio je najvitalniji kulturološki fenomen.
Prostora za kulturu drugačijeg profila gotovo da i nije bilo.
U zemlji u kojoj je sve stajalo, jedino su estrada i kriminal doživljavali ekspanziju.
Euforija turbo-folka bila je i sredstvo kanalisanja potencijalno opasne energije,
anestezija za mase koje su od slika ratnih užasa i sveopšte bede bežale u šarenilo i kvaziglamur bujajućeg šou-biznisa.
U pokušaju da turbo-folk rasvetli sa svih strana, ekipa serije intervjuisala je desetine sagovornika,
među kojima i najveće zvezde estrade, kao što su Ceca Ražnatović ili Aca Lukas,
potom profesionalce koji su «iz senke» rukovodili poslom, ali i ljude sa, uslovno rečeno, druge strane:
teoretičare umetnosti i medija, umetnike, političare, novinare…sve one koji su se
bavili analitičkim promišljanjem turbo-vremena.
U osam polučasovnih epizoda obuhvaćen je period počev od '80-ih godina i tzv. “događanja naroda”,
preko cele naredne decenije ratova, kriminala i ekonomske propasti, do 5. oktobra 2000. i postpetoktobarskih događanja,
uključujući i ona u kojima su neke od glavnih turbo-folk zvezda završile u zatvoru.
Prva epizoda “Ma boli me uvo za sve” bavi se predistorijom turbo-folka.
Analizira se kulturna klima koja je u Srbiji nastupila posle smrti najvećeg lokalnog idola, Josipa Broza Tita.
Plebs je bio gladan novih idola. Prva koja je dosegla slavu, takoreći, narodnog heroja bila je Lepa Brena,
pa je brenomanija važan segment te epizode.
Ekspanzija narodnjačke muzike u nekom trenutku, u drugoj polovini osamdesetih,
prerasta u ekspanziju narodnjačke politike.
Pojavljuje se novi vodja Slobodan Milošević čiji se imidž u javnosti gradi kao da je u pitanju neka pop-zvezda.