Neurotični komičar Alvy Singer (W. Allen) priseća se sa setom svoje najveće ljubavi Annie Hall (D. Keaton) tražeći razlog njihovog prekida od pre godinu dana. Već 15 godina Alvy redovno posećuje psihijatra.
Još kao dečak padao je u bezrazložne depresije i smatrao kako su njegovi razredni kolege kreteni.
Bio je dvaput oženjen, jedan brak mu se raspao zato što se on i supruga, liberalka (C. Kane), nisu mogli složiti oko toga kako je ubijen J. F. Kennedy. Ipak, njegova najveća ljubav bila je Annie Hall, priprosta i zbunjena devojka koju je upoznao na tenisu. Kako se sve više zajubljivao u Annie, Alvy ju je polako uspeo nagovoriti da se ozbiljno posveti svom hobiju - pevanju, počne čitati i pohađati večernja predavanja.
Kada se Annie razvila iz devojke u ženu, veza s Alvyjem postala joj je tesna...
Woody Allen, jedan od najplodnijih američkih reditelja proteklih nekoliko decenija, karijeru je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih počeo nizom neambicioznih, lepršavih komedija (Banane, Sve što ste hteli znati o seksu, a niste se usudili pitati) da bi se osamdesetih prometnuo u "ozbiljnijeg" i pretencioznijeg filmskog autora (Zelig, Hannah i njene sestre) baštineći prema vlastitim rečima Bergmanov uticaj.
Najbolji Allenov film snimljen je tačno na granici između "smešne" i "ozbiljne" faze.
"Annie Hall" osvojila je 4 Oscara - za najbolji film, režiju, scenario i glavnu žensku ulogu.
#1 
