Pre skoro 40 godina, tačnije 1974. godine svet je oduševila jedna od najranijih video igara naziva 'PONG'. Dvodimenzionalna arkada je bila vrlo jednostavna simulacija tenisa ali kao tehnološka novina automatski je plenila pažnju masa. Čarima potpuno nove dimenzije zabave nije odolio ni Steven Lisberger koji je upravo inspirisan ovom igrom zajedno sa producentom Donaldom Kushnerom pokrenuo animacijski studio ne bi li razvili ideju Tron-a u animirani film.

Lisberger se vremenom odlučio u film uključiti uživo igrane scene uz računarsku animaciju. Konačno nakon bezbroj odbijanja raznih studija, Walt Disney Productions uzima projekat pod svoje okrilje i Lisberger snima film za 17 miliona dolara.

Tron je sniman tzv. backlit animacijom u kombinaciji sa računarskom animacijom i igranom akcijom a pred bioskopsku publiku je izašao 1982. godine.

Jeff Bridges igra mladog talentovanog programera Kevina Flynna koji je svojevremeno bio radnik softverske kompanije ENCOM. Međutim, hteo se osamostaliti pa je povremeno radio i na vlastitim dizajnima video-igara ne bi li pokrenuo samostalni posao. San o vlastitoj softverskoj kompaniji Kevinu ruši njegov kolega Ed Dillinger (David Warner) koji mu krade izvorni kod igara i predstavlja ga kao svoj što mu osigurava niz brzih napredovanja.

S vremenom, Dillinger postaje glavni direktor Encom-a, dok je Flynn ostao srozan na upravljanje video-igraonicom koja, ironije li, sadrži i nekoliko arkadnih igara koje je on sam kreirao. Flynn će uz pomoć dvoje prijatelja Alana Bradelya (Bruce Boxleitner) i Loru Baines (Cindy Moman) pokušati provaliti u sistem kontrolisan od srane moćnog Glavnog kontrolnog programa ne bi li pronašao svoj izvorni potpis u kodovima igara koje je prisvojio Dillinger. Naravno, ne ide baš sve glatko kako je zamišljeno pa Flynn završava unutar softverskog sistema gde se mora boriti sa raznim zaštitnim programima koje je zapravo on sam kreirao.

Tu se odmah uočava jedna ne suviše bitna ali lako uočljiva činjenica, naime film Tron samog sebe puno ozbiljnije doživljava/prezentuje u virtualnom svetu nego što to čini u (filmskoj) stvarnosti. Još od trenutka kada Flynn pokušava u sistem ubaciti program koji bi trebao pokušati da iskopa autorski potpis, program i interakcija koja se odvija u tom virtualnom svetu smrtno su ozbiljni kao da o tom rezultatu zavisi budućnost opstanka. S druge strane, Kevin Flynn je u stvarnom svetu zaftkant koji se nonšalantno odnosi prema okolini i uživa u navijanju okupljene mase dok ruši još jedan rekord na jednoj od arkada u igraonici.

U (filmskoj) stvarnosti radnja filma vrti se oko krađe intelektualnog vlasništva i pronalaženju dokaza dovoljnih za tužbu kompanije. U virtualnom svetu 'Tron' je film o slobodi govora. Ono što je u to vreme bilo puno bitnije kod ovog filma a sociološki i kulturološki je bila dobra naznaka računarske budućnosti koju upravo proživljavamo je odnos program-korisnik.

Naime, u Tronu su ljudi odnosno "korisnici" u očima programa koje koriste prezentovani kao božanska, superiornija bića. Poruka je potpuno jasna, program je kreiran kako bi bio u apsolutnoj službi svom korisniku.

Na momente ta pseudo-teologija danas kada znamo da programi ne funkcionišu toliko samostalno kako su ovde dočarani, film deluje pomalo smešno. Ipak, to ne menja činjenicu da programi danas zaista jesu u potpunoj službi čoveka, bilo onog korporativnog ili privatnog korisnika.

Možda će neki uočiti čak i neke osnovne sličnosti filma Tron sa Ratovima Zvezda i to narativne ali i tehničke prirode. Kao i u Ratovima Zvezda, u Tronu se pojavljuje glomazni leteći brod koji beskonačno jezdi nad glavama dok se svojevrsni diskovi koriste poput oružja kao što je to slučaj sa Lucasovim svetlosnim mačevima.

Čak je i karakterna podela slična, Flynn je gotovo nonšalantni „kako-ćemo-lako-ćemo-smisli-ćemo-usput“ dopadljivi lik poput Han Sola, koji pomaže daleko dosadnijem i gotovo ekstremistički religiozno fokusiranom Tronu koji asocira na Luke-a Skywalker-a. A tu je čak i ženski lik koji pokazuje ljubavnu privlačnost naspram Tron-a dok istovremeno stvara simpatije prema ja-sam-bitanga Flynnu. Ima tu još gro dodirnih tačaka koje praktično nisu niti pokušavane biti prikrivene.

Radije se pozabavimo mogućim objašnjenjem toga. Dovoljno je baciti ovlaš pogled na datume izlaska filmova i brzo se uočava da je 'Tron' sniman između druga dva snimljena filma Ratovi Zvezda, između 'Imperija uzvraća udarac' i 'Povratak Džedaja'. Naravno, to može biti i puka slučajnost s previše dodirnih tačaka i sličnosti. To ćete prosuditi sami ako pogledate Tron.

Ostaje bojazan da ako je originalni Tron naveliko pozajmljivao od Ratova Zvezda, da li je to slučaj i sa 'Nasledstvom'?

Virtualni svet koji prikazuje Tron je zapravo metafora koja predstavlja stvaran svet koji je najavljivan a koji mi ovoga časa proživljavamo. Taj odnos između nas korisnika i računarskih programa je sasvim dovoljno da bi Tron ostao jaka franšiza. Sasvim je dovoljno zadržati ga u okvirima video igre kakvim je prikazan u prvom filmu i imaće zagarantovanu budućnost. Nema potrebe za posezanjem sa strane.

Ulazeći još dublje u sadržajne karakteristike Trona koje dodiruju današnju računarsku stvarnost tu je praktički predviđena razvojna unapredljivost softverskih programa.

Glavni kontrolni program (MCP) je počeo kao šahovski programčić da bi kasnije izrastao u kontrolni proces kompletnog operativnog sistema u kome se odvija virtualna radnja filma.

Kao aktualni najjednostavniji primer danas, možemo uzeti recimo Google-ov Chrome koji iz internet browsera upravo prerasta u samostalni operativni sistem (OS). Ali, to je samo jedna od još podosta tehničkih karakteristika koje spajaju tadašnji Tron i današnji svit računarskih tehnologija.

Nadalje 'Tron' kao ultimativni izvor moći predstavlja nešto potpuno suprotno od kasnijih filmova u kojima tehnologija ljudima pokušava preoteti upravljanje našom malom planetom. Tako sofisticirani Matirx koji je nastao u aktualnijem vremenu kao motiv potrebe mašina da ovladaju ljudskom rasom koristi – energiju. Dok robusni Terminator ne pruža baš neki opravdan razlog i kao motiv koristi tipičnu ljudsku potrebu za opštom destrukcijom svega što ne može kontrolisati pa tako glavni računar “Skynet” jednostavno želi uništiti ljudsku rasu jer njome ne može upravljati kao ostalim robotima i borbenim napravama.

Tron, ovo će vam biti vrlo interesantno, tu pokazuje koliko je zapravo metaforički sofisticiraniji od svojih gotovo tri decenija mlađih naslednika i kao glavni motiv opšteg haosa pokazuje upravo ono oko čega su se poslednjih meseci raspamećeno raspisali svi u svim svetskim medijima – upravljanje informacijama. Da li Vam nešto znači ime Julian Assange i WikiLeaks?

Iako Wikipedia navodi da je prvi Tron bio financijski uspešan i da je samo u Sjedinjenim Državama zaradio 80% više od uloženih 17 miliona dolara, poredivši ga sa drugim blockbusterima tog vremena Tron je podbacio.

Čak od samog početka, od momenta kada Flynn bezuspešno iz svog stana pokušava hakovati kompanijski računar od spolja, kroz radnju filma u kojoj je operativni sistem u potpunosti zatvoren za promenu informacija sa spoljnim svetom, pa do samog kraja kada MCP u sebe usisava informacije iz zastarelih programa ne bi li time stekao još veću moć upravljanja, centralni kompjuter je zaštićen od spoljnih upada. Dakle, film Tron još davne 1982. godine pokazuje upravo ono što se danas događa. U moćni Pentagon i druge centre moći nikada nije provaljeno softverski od spolja, iz daljine. Informacije koje su poslednjih meseci potresale celi svet iz centara informativnih moći iznešene su uz pomoć ljudi iznutra.

Tron je klasik koga obavezno treba pogledati. Za mlađe generacije ali i za ljubitelje originala tu je nastavak iz 2010. godine “Tron Legacy” koji je tehnički bolje, savremenije urađen, a nadovezuje direktno se na priču originala, samo 20ak godina kasnije. Koliko je Tron kao brend jak i nakon skoro tri decenija svedoči podatak da je budžet nastavka imao 10 puta veći budžet od originala ali i da je zaradio više od 12 puta nego originalni Tron, tačnije, preko 400 miliona dolara.