Ne znam zašto mi je ovaj film ostao u sećanju kao crno-beli (možda sam ga prvi put gledala na starom crno-belom TV aparatu). Ali, u sećanju mi je ostao i pas - znam da sam se pitala zašto ga pas ne napadne (tada još nisam znala da psi za slepe ne napadaju). I scena sa frižiderom. I Odri Hepbern. Ali, pretraga na netu mi nije dala nikakve rezultate koji bi potvrdili moje sećanje, tako da se verovatno radi o ovom filmu.
Iako se radnja odvija dosta sporo u početku i sam scenario ima nekih nelogičnih grešaka (npr zašto bi Mrs Hendriks slala devojčicu da čeka na autobuskoj stanici, ako treba i celu noć, kad je mnogo lakše da je pošalje po policiju) sam film je bio veoma popularan te 1976-e. Ako se izuzmu ti trenuci slabosti može se reći da je film dopadljiv, Odri Hepbern se dobro nosi sa ulogom a Arkin je gotovo odličan kao psihopatski ubica.