Kada se sastanu Odri Hepbern (Audrey Hepburn), Širli MekLejn (Shirley MacLaine), Lilian Helman (Lillian Hellman) i Vilijam Vajler (William Wyler) trebalo bi da se dogodi čudo pa da rezultat tog susreta ne bude masterpiece, uprkos zamerkama nekima od sporednih glumaca. Prelepa crno-bela fotografija, priča, besprekorna gluma i, iznad svega... veliki majstor režije Vilijam Vajler - sve zajedno daje filmski klasik.
Lilian Helman ( The Little Foxes, Julia) inspiraciju za svoje delo našla je u istinitoj priči iz 1810 o dve učiteljice u Škotskoj koje je jedan od njihovih učenika optužio za seksualnu vezu. Iako je u ovom sličaju istina na kraju pobedila životi dveju žena bili su uništeni. Drama se pojavila na Brodveju 1934 i mada je u to vreme u državi Nju Jork homoseksualnost bila van zakona kao i njeno pominjanje na sceni, zbog pozitivnih kritika vlasti su odlučile da zatvore oči pred temom. Mnogo manje sreće imao je dve godine kasnije Vilijam Vajler sa svojom prvom filmskom verzijom koji se suočio sa kodeksom proizvodnje filmova (Motion Picture Production Code) nazvanim još i Hejsov kodeks, po Will H. Haysu koji je taj kodeks i doneo 1930. Kodeks je 1936 bio u punoj snazi i po njemu se nikada ne bi dozvolio da se u filmu insinuira na bilo kakav homoseksualni odnos a kamo li da to bude glavna tema. Samjuel Goldvin je bio jedini producent zainteresovan za snimanje filma ali je svejedno Helmanova morala da adaptira njenu dramu: laž o tome da su dvoje školskih nastavnika ljubavnici promenila je u glasinu da je jedan od njih spavao sa verenikom drugog. Pošto je Produkcijski zakonik odbio da dozvoli Goldvinu da koristi originalni naslov predstave, on je prvo promenjen u Laž (The Lie), a zatim u Ovo troje (These Three) pod kojim je fim prikazivan. U vreme kad je Vajler snimao rimejk,1961, Hejsov kodeks je već bio mnogo liberalizovan tako da je ova verzija filma značajno verna originalu.
#1 
