Plaža na Coney Islandu leta 1947. godine. Među mnoštvom kupača uzbuđeno tražeći svoju 6-godišnju ćerku Susie (T. Burnham), privlačna Lora Meredith (L. Turner) upoznaje simpatičnu tamnoputu spremačicu Annie Johnson (J. Moore) i njenu ćerku Sarah Jane (K. Dicker), devojčicu neobično svetlog tena. Lora je ambiciozna glumica koja, ne želeći da pristane na  kompromise, već dugo nema posla i preživljava snimajući reklame, ali koja na Annieinu molbu pristaje u zamenu za stan i hranu da zaposli Annie.

Istog dana Lora upoznaje i Stevea Archera (J. Gavin), naočitog fotografa koji fotoaparatom ovekoveči igru devojčica, i koga lepa plavuša smesta privuče. Idućih nedelja, dok se postepeno zbližava sa Steveom, Lora prima poziv od producenta Allena Loomisa (R. Alda). Primivši je u svojoj kancelariji, Allen vrlo direktno razočaranoj Lori daje do znanja da će, želi li ostvariti glumačku karijeru, morati zaboraviti moral i bilo kakve obzire.

Dok Lora odbija Allenovu nemoralnu ponudu, Annie ima sve više problema sa Sarah Jane, obesnom klinkom, nesretnom jer joj je majka crnkinja. Štaviše, Sarah Jane sve češće prisvaja Susieine igračke i traži da se Lora prema njoj odnosi kao prema svojoj kćerci. Dok uživa u romantičnoj vezi sa Steveom, Lora doznaje da se za nju zanima dramatičar David Edwards (D. O´Herlihy)...

Fim je prelep, pun emocija, i lagan za gledanje.Ali, poslednjih 15 minuta nisam mogla da zaustavim suze.Upravo ga odgledah, i jos me ne prolazi...

život je mišljenje, a mišljenje se ne može oponašati... ono je -čovek!

Sećam se prvog puta kad sam gledala ovaj film..... Bilo je to u bioskopu nekog radničkog univerziteta (bilo nekad i to). Publika sve same žene, nas jedno dvadesetak. I pred kraj počne šmrcanje na sve strane. ja obićno plačem kad gledam melodrame ali ovaj put mi došlo smešno... Na kraju nisam mogla da zadržim smeh. Nekoliko godina kasnije, u neko gluvo doba noći, naletim na film na nekom francuskom kanalu. Majko moja, koliko sam plakala. I od tada, kad god osetim želju da plačem ja opet gledam "Imitaciju"