Ova filmčina snimljena 1962 godine je u potpunosti sazdana od fotografija, tj nema pokretnih kadrova već se kroz puno trajanje filma (cca 28 minuta) provlače fotografije koje prati glas naratora koji priča o radnji , utiscima i na lirski način približava izvrsnu atmosferu korak bliže receptivnom centru publike.

Radnja filma ide ovako: U potpuno uništenom Parizu nakon III Svjetskog rata daleko u budućnosti, šačica ljudi je ostala živa u teškim uslovima. Svesni svojih problema koji se tiču samoće, nestašice hrane i resursa razviju vremeplov pomoću kog žele poslati čoveka nazad u vreme da reši njihove probleme. Jednog čovjeka prate uznemirujuće slike iz svog djetinstva koje će se pokazati ključnim i sudbonosnima...

Ako vam se radnja čini blago poznatom, shvatićete da je La Jetee inspirisao bivšeg monty pytonovca Terry Gilliama da kreira svoje remek delo "12 majmuna". Na samoj špici na početku filma je i vidljivo da piše "inspired by Chris Marker's La Jetee". Jedina razlika između 12 Majmuna i La Jettea, je ta što svi naravno prvo pogledaju 12 Majmuna pa 10 godina nakon ako su te sreće kao vi dragi moji forumaši, i La Jetee. Moram priznati da nakon La Jettea, kompleksnost i kvalitet 12 majmuna izgleda smešna. Da, La Jette je TOLIKO DOBAR film.
Chris Marker kontrapunktuje atmosferu apokaliptičnosti, beznađa, depresije i bezizlaznosti s liričnim segmentima sjećanja koje odišu atmosferom mistike, sigurnosti, emocije, ljubavi i autorefleksivnosti. Ovo je film o sjećanju, istorije, izgubljenoj ljubavi, civilizaciji, praznini, ratu, mileniju, mučenju, snovima, putovanju kroz vreme i osveštenju koje je napravljeno s takvom elegancijom da svojom snagom i bolnom logičnošću trascedentuje vreme i prostor.
Vjerujte mi - La Jette je filmčina.

...I naravno,bez našeg prevoda,jer naš prevod još uvek ne postoji.

foto film, tako da ljubitelji fotgrafije takodje imaju sta da vide....