Po povratku iz Prvog svetskog rata Eddie Barlett (James Cagney) ostane bez posla te se nakon donošenja zakona o prohibiciji upusti u ilegalnu trgovinu alkoholom, s bliskom prijateljicom Panamom Smith (Gladys George). Eddie se poveže s prijateljima iz vojske, Georgeom (Humphrey Bogart) koji vodi salun, te pravnikom Lloydom...

U Eddiejevom lokalu peva mlada Jean (Priscilla Lane), u koju se on smesta zaljubi, ranivši odanu mu Panamu. Eddiejev biznis sve više se razvija, no koristoljubivi George počne mu raditi iza leđa. Jeane se zaljubi u Lloyda...

Jedan od najvećih reditelja klasičnog razdoblja američkog filma, Raoul Walsh (Visoka Sierra, Teritorija Colorada, Belo usijanje, Umrli su u čizmama, Cilj: Burma), snimio je 1939. prvi od svojih antologijskih kriminalističkih filmova - "The Roaring Twenties".
Reč je o ostvarenju koje je scenarist Mark Hellinger napisao prema istinitim događajima kojima je sam svedočio, a koje se dramaturški temelji na klasičnom modelu o usponu i padu izuzetnog gangstera.

Walsh je taj predložak sjajno oblikovao uz podršku izvanredne glumačke ekipe, predvođene legendarnim Jamesom Cagneyjem, te uz nastup još jedne legende, u ono vreme tek na putu prema slavi - Humpreyja Bogarta, kao i izvrsne Gladys George.

Ovaj fantastični film kvari rijetko viđen nepismen prijevod.Prevoditelj(ica) ne zna kada upotrijebiti slovo 'ć' i 'č',pa piše 'kuča','laku noč','veči','ču/češ' itd.
Šteta.

I ovaj film je potvrda da sam na pravom mestu. Ovo je jedan odličan prikaz kroz glavnog lika
(igra ga legenda James Cagney)kako se u doba prohibicije postaje gangster ali teško opstaje.
Uživajte!

Sir Oliver ::

Ovaj fantastični film kvari rijetko viđen nepismen prijevod.Prevoditelj(ica) ne zna kada upotrijebiti slovo 'ć' i 'č',pa piše 'kuča','laku noč','veči','ču/češ' itd.
Šteta.

Nije, na žalost, jedini. Neki dan sam naletela na isti problem, ne sećam se u kom filmu.

"Burne dvadesete" je manje dobar kao krimi-film, gde ne izlazi mnogo iz klišea. Ono što ga čini velikim i nezaboravnim je istorijska podloga priče: ogroman procenat od gotovo milion američkih mladića koji su se borili po frontovima Evrope u WWI po povratku u Ameriku nije mogao da se uklopi u život koji su napustili odlaskom u rat. Zakon o prohibiciji, iako lepo zamišljen, sigurno je zakon koji je najviše izmenio lice ondašnje Amerike sa posledicama koje su se osećale decenijama posle i koji je omogućio velikom broju te izgubljene generacije da pronađe sebe, ne uvek na pravom mestu.

Odličan film koji nikako ne treba propustiti.