Imućni John Wiley (P. Finch), vlasnik plantaža čaja na Cejlonu, dolazi u Englesku i ženi mladu i preleepu Ruth (E. Taylor). John odmah odvodi Ruth na Cejlon ali njeno oduševljenje suprugom i luksuzom splasne, ubrzo nakon što John pokaže svoju tešku narav. Usamljena u novom svetu, Ruth se zagleda u voditelja plantaže Dicka Carvera (D. Andrews) koji ne ostaje imun na njenu lepotu. Mučnu svakodnevicu dodatno otežava strah od krda slonova, koji su nekada prolazili putem na kojem je sagrađena Johnova plantaža...

Režiju filma potpisuje ugledni William Dieterle (Portret Jennie) koji se podjednako dobro snašao u melodramatskim delovima kao i legendarnom završnom prizoru prodora slonova. Vredi napomenuti da je ulogu Elizabeth Taylor izvorno trebala tumačiti takođe legendarna Vivian Leigh (Prohujalo Sa Vihorom,možete ga pogledati ovde na forumu), ali producenti su je zamenili sa Elisabeth Taylor zbog njenog psihičkog stanja, nakon što je snimanje počelo. Legende kažu da se leđa Vivian Leigh naziru u nekim totalima.

Kritičari nisu mnogo voleli "Stazu slonova". Njihovo mišljenje moglo bi se sažeti u sledeće: melodramska sapunica sa prelepim pejzažima.

Meni se, naprotiv čini da je cela priča prepuna metafore. Od megalomanske, prelepe kuće od tikovine, preko nekritičnog pridržavanja tradicije koja vodi u idolopoklonstvo ali i u besmisao, do bespotrebnog uništavanja sveta u kome živimo... Svi smo mi, na žalost. na stazi slonova.