Vrednost filma je u tome što na vrlo uverljiv način dočarava atmosferu ratom zahvaćene Francuske, i to kroz oči štićenika katoličke škole, pričajući napetu i mestimično dirljivu priču o dečačkom prijateljstvu koje je ratni vihor zauvek prekinuo. Film je postigao priličan uspeh među publikom i vrlo ga je hvalila kritika.

Zima 1943. godine. Julien (G. Manesse) pohađa katoličku školu u okupiranoj Francuskoj, u kojoj i živi s ostalim učenicima. Jednoga dana direktor škole, sveštenik Jean (P. Morier-Genoud), uvede u školu troje novih učenika. Jedan od njih je i Jean Bonnet (R. Fejtö), marljiv i ćutljiv mladić koji se sprijatelji s Julienom. Ono što školarci ne znaju je to da je Jean, čije je pravo prezime Kippelstein, jevrej i da ga zapravo sveštenici kriju pred nacistima. Julien slučajno sazna istinu o Jeanovu poreklu, ali obeća da ga neće izdati. Svi mladići polaze obuku iako rat grmi, no činjenica da nemački vojnici neprestano traže skrivene Židove uvlači strah u one koji znaju gde se oni skrivaju. Uskoro se počne govorkati o tome da i u ovoj školi postoje takvi...

"Au revoir les Enfants" inspirisan je stvarnim slučajem koji je doživeo reditelj i scenarist filma, Louis Malle (L'Ascenseur pour l'Echafaud, Le Voleur). Naime, kao dečak je i sam pohađao katoličku školu u okupiranoj Francuskoj i znao je za slučaj trojice skrivanih jevrejskih mladića koji su, pod lažnim imenima, živeli i pohađali nastavu s ostalim školarcima. Mnogo godina kasnije, reditelj je iz tog potresnog događaja (svi su, uključujući i sveštenika direktora, završili u koncentracionom logoru) ostvario izvrstan film koji je osvojio neke od prestižnih međunarodnih nagrada, među kojima i sedam Césara te Zlatnog lava na Venecijanskom festivalu.