Film opisuje život trinaestogodišnje devojčice koja sama živi u očevoj kući i simulira svojoj okolini njegovo prisustvo. Kako tako nešto nije moguće raditi doveka, a posebno to ne može poći za rukom jednoj devojčici, ubrzo nastaju veliki problemi.

Film počinje kada Rynn Jacobs (Jodie Foster) sama slavi svoj 13-ti rođendan a u neplaniranu posetu joj stiže gazdaricin sin Frank (Martin Sheen), inače momak sumnjivog ponašanja i, kako se priča po selu, pedofil. Rynn se trudi na sve načine da ostavi utisak kako joj je otac prisutan u kući, samo je pre vremena otišao u svoju sobu na sprat da piše poeziju. Ovaj put se otarasila Franka ali maloletnoj devojčici bez nadzora odraslih nije lako snaći se u daljem životu. Podizanje novca iz banke, plaćanje kirije, kontakti sa lokalnom policijom i ostale stvari nisu nimalo jednostavne za jednu devojčicu a njena objašnjenja zašto je otac uvek “gore u sobi” svakim danom su sve manje ubedljiva. Nakon jednog nesrećnog slučaja stvari se dodatno komplikuju a leš treba negde sakriti.

Kao dobrodošla podrška u Rynnin život ulazi Mario, tinejdžer koji se trudi da postane mađioničar, a između ostalog je i nećak lokalnog šerifa, što neće biti za zanemarivanje. Njih dvoje odmah postaju prijatelji, a prijateljstvo kasnije vodi i u ljubavnu vezu što je prikazano i kroz jednu provokativnu erotsku scenu, gde je tada 14-togodišnja Jodie Foster naravno imala dublerku, svoju sedam godina stariju sestru. I pored Mariove pomoći situacija oko Rynn postaje sve beznadežnija i bezizlaznija a finale filma ostavlja mogućnost diskusije koja traje i dan danas, skoro četiri decenije nakon pojavljivanja filma.

Radnja ovog filma je spora, prvenstveno se bazira na odličnim i ubedljivim likovima, na njihovim odnosima i tenzijama. Većina filma se dešava u Rynninoj kući ali to ni najmanje ne znači da je film dosadan ili monoton. Naravno, ovo sve govorim ako imate afiniteta prema sporijim filmovima, u suprotnom znate šta vam je činiti. Specijalnih efekata nema puno, tek nekoliko kadrova kod ubistava ali jezive i napete atmosfere ima. Ipak, najveća vrednost ovog filma je sama Rynn tj. Jodie Foster koja je maestralno i nezaboravno odigrala svoju ulogu te zasenila čak i jednog tada afirmisanog Martina Sheena, a o ostalima da ne govorim. Uloga Maria je pomalo neozbiljna sa svim tim mađioničarskim stvarima i u nekim momentima narušava preteranu ozbiljnost filma, što je možda dobro.

The Little Girl Who Lives Down the Lane je prvenstveno drama, sa elementima horora, trilera, misterije i romanse pa ako vam se nešto takvo gleda ovih dana svakako mu posvetite vašu pažnju. Zauzvrat ćete dobiti dobru atmosferu, napetu priču, odličnu glumu i sat ipo vremena provedenih uz zaista odličan film.

Režija: Nicolas Gessner
Uloge: Jodie Foster, Martin Sheen, Alexis Smith

Sjajan film.
Mada pomalo ostavlja kraj nedorecenim, kao da je jednostavno sve prestalo, a nije.
Ali je cela prica fantasticna.

Ni trinaest godina nije malo da se postane borac opstanka i to po svaku cenu i na najgori način.....

Jeziva, napetq i šokantna atmosfera ni na trenutak ne nestaje. Trinaestogodišnja Džodi Foster ni na trenutak ne gubi hladnokrvni izraz lica čak ni u poslednjoj sceni, kada joj se na usnama pojavljuje senka osmeha. Vredi pogledati.

Za ovu maestralno iznesenu ulogu Fosterova je dobila nagrade Saturn ( nagrada koju dodeljuje američka Akademija naučne fantastike, fantazije i horor filmova)


I malo trivije: u kontroverznoj sceni u kojoj se vidi naga Džodi, koja je tada imala samo 13 godina, dublirala je njena sedam godina starija sestra Konstans.