Film koji se smatra jednom od najboljih antiratnih komedija. Crni humor, razoružavajuće situacije i odlična glumačka ekipa pod paskom 'The Mana'.
Rusi su izgradili napravu Sudnjeg Dana (Doomsday Device), bombu koja bi u trenu mogla pobrisati celu populaciju Zemlje. Američki general Jack D. Ripper (Sterling Hayden) odlučio je stvar preuzeti u svoje ruke – šalje američke vojne avione u napad na Rusiju. U Ratnoj sobi Pentagona, predsednik Merkin Muffley (Peter Sellers) i ostali čelnici vojske pregovaraju o situaciji s Rusima i poludelom generalu.
General Ripper smatra da je rat preozbiljna stvar da bi ga vodili političari. Odluči pokrenuti Plan R – njime avioni prekidaju vezu sa vodstvom na zemlji, a napad se može opozvati trocifrenom šifrom koju zna samo Ripper. Kapetan grupe, Mandrake (Sellers), britanski je oficir na razmeni u američkoj vojsci, u Ripperovoj bazi. On ubrzo shvati što Ripper čini i nastoji ga odgovoriti od sulude ideje.
U međuvremenu, u Ratnoj sobi, predsednik Muffley savetuje se sa generalom Buckom Turgidsonom (George C. Scott) o načinu sprečavanja nuklearne katastrofe. Budući da postoji čak 17000 kombinacija šifri za opoziv aviona, velika je verojatnost da ih neće stići zaustaviti na vreme. Potrebno je smisliti plan za preživljavanje ljudske populacije, gde uskače dr. Strangelove (ponovno Sellers) sa svojim poprilično udarenim planovima.
U Ripperovoj bazi, Mandrake pokušava Rippera odgovoriti od napada, no Ripper ubrzo počini samoubistvo. Mandrake pronalazi trocifrenu šifru i javlja je u Ratnu sobu, no jedan od aviona ne prima obaveštenje o opozivu...
Film se temelji na knjizi 'Red Alert' Petera Bryanta (negdje i Peter George), no Kubrick je radnji odlučio promeniti ton i napisao scenario za političku satiru. Izbor Petera Sellersa u trostrukoj ulozi pokazao se punim pogotkom – Sellers tumači američkog predsednika, britanskog oficira i ludog nemačkog naučnika. Popriličan deo njegovih scena menjan je u scenariju nakon što bi ih improvizovao. Kubrick je snimao sve što je Sellers glumio i po tome menjao sam scenario. Inače, Sellers je trebao glumiti i majora Konga, no nije bio odviše spretan s teksaškim naglaskom, a navodno je, da bi izbegao ulogu, odglumio da je povredio koleno.
Kubrick je pokušao (po većini i uspeo) pokazati sličnost američke vojske i političara šezdesetih godina sa nacistima i time ukazati na apsurd nuklearnog rata (Danas su sličniji nacistima nego ikad). Tako, npr., dr. Strangelove pokušava obuzdati svoju pomahnitalu ruku koja bez kontrole pokazuje 'Heil Hitler', a potom i predsednika, slučajno ili namerno, naziva Mein Führer. Mnogo glavešina američke vojske film je shvatilo preozbiljno i uvredilo se, no film je doneo pravo osveženje među tadašnjim ratnim filmovima koji su glorifikovali i podržavali američku vojsku i njene postupke. Film je išao toliko daleko da je čak ismejavao i pojavu multinacionalnih kompanija i njihovog uticaja u društvu, o čemu se šezdesetih nije ni razmišljalo.
Malo detaljnijom analizom filma, lako se mogu uočiti i brojne seksualne reference filma – od prilično bizarnih imena i prezimena likova (nama je to možda nešto teže uočiti, jer se uglavnom radi o američkom slangu) do različitih scena koje su mnogi analitičari uporedili sa raznim seksualnim aktivnostima.
Film je isprva trebao završiti velikim 'food fightom', tj. gađanjem pitama. Scena je snimljena, no, igrom slučaja, tu se našla i scena koja bi bila poprilično neukusna prema iznenada preminulom predsedniku Kennedyu. Scena i kostimografija očišćeni su, i snimljen je novi kraj.
Snimiti ovakav film šezdesetih godina bilo je hrabro, no Kubricku se to zaista isplatilo. Film je nominovan za 4 Oscara, za najbolji film, reditelja, glavnog glumca i najbolji adaptirani scenario, no nije osvojio nijednog.
#1 
