Režija: Dejan Ćorković
Scenarij: Zvonimir Kostić (po motivima pripovetke Laze Lazarevića)
Uloge:
Petar Kralj
Boris Komnenić
Ivan Bekjarev
Ljubomir Cipranić
Dragomir Ćumić
Miloljub Đorđević
Ljiljana Dragutinović
Dragomir Felba
Vladan Gajović
Boris Isaković
Mihailo 'Miša' Janketić
Sonja Jauković
Borivoje Kandić
Bogdan Kuzmanović
Danilo Lazović
Opis:
Ova pripovetka govori o sudbini ratnih invalida koji su učestvovali u Srpsko-turskom ratu (1876-1878).
Kada se ovaj rat završio, Laza Lazarević je smatrao da svi oni koji izgube u ratu nogu ili ruku trebaju da budu paženi i da treba na njih da se misli. Osim toga, najvažnije je da ih država isplaćuje. Da im plaća za ono što su bili u ratu. Ali ne. Laza Lazarević je na odličan način u ovoj pripoveci pokazao kako svi ti ljudi završe svoj život na ulici: kao prosjaci. Oni prolivaju krv za svoj zemlju i časno se bore za nju, i na kraju bivaju zaboravljeni. Država se onda uopšte ne pita za njihovo duhovno i psihičko stanje, a prvenstveno materijalno.
Državi je u interesu da raste samo njena kasa i da sve ide njoj u korist, a ne narodu. Pogotovo ovom koji je išao u rat. I šta se onda dešava? Narod treba da "pozlati" te prosjake, umesto države.
●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●● Ponekad,nakon razgovora s ljudima,čovjek osjeti potrebu da prijateljski pomiluje psa,osmjehne se majmunu i s puno poštovanja skine šešir pred slonom