Sniman s prekidima u razdoblju od pet godina, radikalni prvenac Davida Lyncha u glavnoj ulozi ima Jacka Nancea koji igra Henryja Spencera, čoveka koji živi u bezimenoj industrijskoj pustoši. Doznavši da je jedna njegova bivša veza rezultirala trudnoćom, Henry se pristane oženiti sa Mary te je dovede u svoj mali prljavi stan. Njihovo dete rodi se s odvratnim mutacijama i s izgledom neobičnoga gmazovskog bića čiji prodorni krici nikako ne prestaju. Ubrzo Mary u strahu i s gnušanjem pobegne, ostavljajući Henryja da podlegne zavodničkim čarima devojke koja živi preko puta. Izrazito intenzivna noćna mora, "Eraserhead" se kreće u svom sporom, nadrealnom ritmu: Henryjev svet je kancerozan nadrealni san, mesto gde se gresi iskazuju u obliku čudnih bića i svetova koji postoje unutar drugih svetova...

Scene se u nastavku filma, prema frenetičnom kraju, nižu logikom sna, pa ih je teško pratiti. Brojni forumi na beskrajnom webu posvećeni su značenju pojedinih scena iz "Eraserheada", a kako je Lyncha teško uhvatiti za glavu ili za rep – i teorije su bezbrojne. No, bez obzira na poetiku, ovaj će film ostati u mislima dugo nakon gledanja. Nije baš horror, no atmosfera je zastrašujuća, kao i izgled i plač deteta. Upravo je uz ovaj "lik" vezan zanimljiv trač. Navodno je "dete" napravljeno od pravog fetusa, doduše ne ljudskog, nego od neke domaće životinje, no Lynch nikad to nije potvrdio, niti opovrgnuo. Bizarnost fetusa koji plače može se meriti samo s frizurom glavnog lika – deluje kao rezultat susreta s ogromnom električnom jeguljom.