Snimanje usred rata
Spektakl nekad ugledne nemačke filmske kompanije “Tobis” dobio je “zeleno svetlo” od Goebbelsovog ministarstva propagande samo zato što je bio izrazito antibritanski, naime, žigosao je engleske kapitaliste koji su u utrci za profitom skrivili smrt 1500 putnika. Iako je trebao biti premijerno prikazan 1942., na 30. godišnjicu tog događaja, dovršen je tek naredne godine. Zašto? Zato što je od samog početka filmsku ekipu pratila zla kob.

U vreme snimanja filma nemačka je vojska bila rastegnuta na svim frontovima, donedavno privilegovanim snimateljima pretilo se slanjem u Rusiju u rat, pa kada se reditelj Herbert Selpin - iznerviran što mu marinci svojim reflektorima ometaju noćno snimanje i neprestano očijukaju sa statistkinjama - u jednoj prilici pogrdno izrazio o nemačkoj vojnoj tradiciji, morao je na sud časti, ali nije opovrgao svoje reči.

Bez premijere
Goebbels ga je krajem jula strpao u zatvor na berlinskom Alexanderplatzu, gde su ga 1. avgusta našli obešenog.
Govorkalo se da ga je ubio Gestapo i zatim njegovu smrt prikazao kao samoubistvo, međutim, u ratnim godinama niko se nije ni usudio ustanoviti što se zapravo dogodilo. Film je dovršio drugi reditelj, Werner Klinger, ali premijera nije održana, jer je bioskop uoči projekcije bombardovan i 35mm kopija nepovratno je oštećena.
Kada je Goebbels pogledao film, bio je zadovoljan što ga Nemci nisu videli: u jeku velikih nevolja za Treći Reich, upravo kada je ministar propagande proglašavao “totalni rat” kao jedini način za spas domovine, “Titanic” je bio neskrivena metafora za ono što se događalo Nemačkoj.

Distribucija u Zagrebu
Nisu pomogle ni antibritanske žaoke: distribucija je bila dozvoljena samo u okupiranim zemljama, film se mogao videti u Parizu ili Zagrebu (tada je prikazivan u današnjem bioskopu “Europa”), ali ne i u Berlinu. Zapadni Nemci su ga videli tek 1950., s dosnimljenim epilogom, kritike su bile loše, zanimanje publike ogromno, dok su ga u Istočnoj Nemačkoj prikazivali upravo onako kako je Goebbels i zamislio - kao kritiku zapadnog kapitalizma. Ipak, da u pitanju nije slabo ostvarenje dovoljno govori činjenica da je britanski film "Noć za sećanje" koristio neke kadrove iz tog filma, a neke scene neodoljivo podsjećaju na Cameronov “Titanic”.


Film je na nemačkom sa engleskim prevodom,naš prevod još uvek ne postoji.