Don Birnam (R. Milland) sredovečni je muškarac koji je oduvek želeo da postane pisac. Nagomilane frustracije zbog nesigurnosti i neuspelih pokušaja da dovrši makar i jednu od svojih započetih priča dovode ga do hroničnog alkoholizma iz kog ga pokušava izvući brat Wick (P. Terry). Upravo zbog toga Wick planira izlet na selo tokom nadolazećeg vikenda.

Don se uspe izvući od neželjenog putovanja nagovorivši svoju verenicu Helen (J. Wyman), lepu i talentovanu novinarku Times magazina, da pre puta s njegovim bratom pođe u pozorište. To je vreme Donu dovoljno da potpuno izmakne njihovoj kontroli i utočište potraži u obližnjem baru gde se opija do besvesti. I sledeći dan nastavlja svoju uzaludnu potragu za zaboravom i begom od svojih strahova....

Film se smatra jednom od najrazrađenijih studija alkoholizma uprkos tome što mu neki zameraju isforsirani happy end. Neosporiva je činjenica da je ovaj film i danas aktualan i jednako šokantan kao i 1945. kad je nastao, što potvrđuje njegovu svevremenost, a to je najveća pohvala koju jedno umetničko delo može dobiti.

Ovaj je film doneo proslavljenom reditelju Billyju Wilderu (Neki to vole vruće, Bulevar sumraka, Apartman) prvog Oscara, a osvojio ga je i za najbolji film, scenario i glavnu mušku ulogu. Ray Milland, do tada relativno nepoznati glumac, oduševio je kritičare i publiku odigravši lik alkoholičara realistično i bez preterivanja...

Perfektna priča o toj pošasti-alkoholizmu.... priča o jednom vikendu u koji je stao ceo jedan život.... priča o ljubavi i požrtvovanju.... priča o čoveku....
Hteo bih iskoristiti priliku da napišem još i ovo: već više od deset godina sam uvek u glavi imao jedan film za koji nisam znao kako se zove. Znao sam da sam ga davno pre tih deset godina gledao, verovatno pre dvadeset u više... znate koji kada ra mi je bio u glavi... kako jedan čovek leži na kauču očajan što ne može da nadje flašu viskija koju je sakrio.... i onda vidi senku te flaše koja je bila skrivena u širmi lampe, a senka je stajala na plafonu..... ljudi, to je bio ovaj film.... naišao sam na njega posle toliko godina...... opet je tu broj Jedan umešao svoje prste..... i još jedan film je imao istu ovakvu koincidenciju.... takodje sam ga gledao pre preko dvadeset godina i takodje nisam znao kako se zove, samo sam znao da se radi o poroti koja je u jednoj prostoriji u kojoj treba da donesu presudu za osudjenog.... i ceo film se odigravao u toj prostoriji..... i takodje na ovom forumu, zahvaljujući TNT grupi ja sam naišao na taj film. Zove se "dvanaest gnevnih ljudi".... eto lepote ovakvih ljudi koji stavljaju ovakve filmove, bezvremene, za sva vremena i za sve generacije.... hvala, Broju Jedan i njegovim sadradnicima.... ponovo radi bioskop, ali to onaj koji je radio još pre pet dencenija.......

Stravican film, koga bi trebalo da pogledaju svi koji imaju problema sa alkoholom, kao i oni koji se bave lecenjem alkoholizma. Inace, glumica Dzejn Vajmen je bila zena predsednika Amerike Ronalda Regana.

Za razliku od Radovana meni je u sećanju ostala scena sa flašom koja se ljulja na konopcu obešenom kroz prozor, ali naslov mo je takođe iščileo iz sećanja. Dobar film, izvanredna kamera. Iako film na kraju nosi poruku da se može izaći iz začaranog kruga alkoholizma lično bih više volela da si je tip na kraju prosvirao glavu. Jer to je ono što se uglavnom dešava u stvarnosti: alkoholičari polako ali sigurno propadaju i moralno i fizički ali pre nego što stignu do potpunog dna oni na tom putu vuku u propast sve koji su oko njih i kojima je stalo do njih. A kada stignu na dno potpuno su sami.......