Miodrag Andrić - Ljuba Moljac je bio pozorišni, filmski i televizijski glumac.

Roden je 28. januara 1943. u Kragujevcu.
Kao decak sa porodicom odlazi u Beograd u kom je odrastao i školovao se.

Godine 2004. po njegovom scenariju je snimljen film „Pljacka Treceg rajha".

Preminuo je, u Zagrebu, 22. januara 1989. prethodno dobivši izliv krvi u mozak,
i to na bini dok se nalazio na turneji sa "Tri nosketara"
(sa Milovanom Ilicem Minimaksom i Jovom Radovanovicem) u banijskom mestu Glina, (Hrvatska).

Smrt Ljube Moljca:
Bila je to neka putujuća predstava komičara, od mjesta do mjesta, koja se dokotrljala do Gline.
Sala Spomen-doma dupke puna...nova omladinska TV Glina snimala po gledalištu, a možda i predstavu
(bilo bi jako zanimljivo ako je postojao snimak te nedovršene predstave i ako je sačuvan).
Predstavu je izvodio krem YU-komike (Minimaks, Jova Radovanović, Ljuba...).
Ljuba je kao drugi ili treći po redu izvodio svoju tačku.
Stigavši skoro do kraja, upravo je objašnjavao kako na scenu treba da iziđe
jedan sa velikim nosem (Radovanović) i - srušio se poput svijeće.

Najprije tajac, 15 sekundi, a kako se Ljuba nije micao, počeo je, istina blag, aplauz.
Prošao je čitav minut dok su njegovi drugovi izašli na scenu i iznjeli ga.
I ovo je propraćeno jednim manjim aplauzom.
Kad je ponovo izišao Minimaks, sve je bilo jasno: "Ljudi, ovo je ozbiljno, ima li koji doktor u publici?"
predstava je naravno prekinuta...
Ljuba je hitno prevežen u glinsku bolnicu, a zatim za Zagrab, gdje je i konstatovana smrt (kasno uveče ili tokom te noći).
Praktično, kliničku smrt je usred moždanog udara doživio na pozornici...


Ljuba je bio jedan od najboljih komicara koje smo imali.
Pomalo je koristio nacin glume kao Baster Kiton tj. ni u najsmešnijim situacijama on se nije smejao.
Drugi su ga, opet, poredili sa cuvenim americkim komicarem Lenijem Brusom.

Neke od Andricevih, mogu se nazvati monodrama, u stvari pesama u desetercu,
su snimljene na kasete za kasetofone, i kružile su Beogradom.
Jedna od njih je bila parodija pod nazivom "Moj na Kosovu".
To su bile pesme sa dosta "masnim" recnikom, pa su se mogle kopirati i distribuirati samo ilegalno,
tj. nije ih bilo u slobodnoj prodaji.

Bio je stalni clan i prvak pozorišta "Atelje 212" iz Beograda.

Znao je da ode na "žur" i da kaže "pricam fazone dok ima vinjaka u flaši".
Ekipa bi brzo otrcala do najbliže prodavnice i smeh do suza i bola je mogao da pocne.