“Paranoja u Las Vegasu” je fantastična psihodelična komedija, prava avantura kroz um jednog zamršenog narkomana, a i odličan deo političke satire na period u Američnoj istoriji koji je zbilja bio vrlo čudan.

Film je zaista dostojna adaptacija istoimene knjige Hantera Tompsona (Hunter S. Thompson), koja isto kao i film, predstavlja nepokolebljiv pogled na eksces Američke kulture iz ’70. godina, zasnovan na praznoglavim potrošačima, i na sam Las Vegas, kao srce tog bluda i pohlepe. Pravo tumačenje popularne fraze “Američki san”.

Ovaj film nije tu da samo ukaže na eksplicitnosti i užase ekcesivnog konzumiranja droga, i  oslikavanja onog najružnijeg dela Amerike, koji svi tako pokušavaju da sakriju i zataškaju, već i da predstavi i skrene pažnju na neuspehe koje je ostavila za sobom ta tako čuvena generacija šezdesetih godina prošlog veka. Tompsonovo delo skreće ustvari pažnju na to da ta hipi generacija, koja je verovala da uz određene količine esida oni ustvari “oslobađaju” svoj um i ideje; Hanter pokazuje na netačnost te izjave.

Film je izuzetno zabavan za gledanje, dosta zahvaljujući kvalitetu glume koji  je spektakularan. Tandem Džoni Dep (Johnny Depp) i Benisio Del Toro (Benicio del Toro) je zaista fantastičan i podjednako urnebesan. Duo poseduje izuzetnu hemiju na platnu, odlično se nadovezuju jedan na drugog, čineći ove role instant klasicima, i jednim od najmemorabilnijih u njihovim bogatim karijerama. Čitav uspeh ovog projekta mnogo duguje fantastičnoj režiji Terija Gilijama (Terry Gilliam). Pun neobičnih i širokih kadrova, umotanih u vizuelni Gilijamov prepoznatljivi stil, stvarajući nam tako jednu razvučenu i izvrnutu slliku, prepunu jakog surealizma. Autentična perspektiva uma punog opijata.

Ovaj uvrnuti film je, bez jake i očigledne poente, izuzetno zabavan i komičan. Iako definitivno nije za svakoga...