Iako nije mega film "Ghost ship" ima mnogo kvaliteta i pokazuje savršenu režiju uz klaustrofobičnu scenografiju. Na početku filma u čvrsto režiranoj, istinski uzbudljivoj sceni, monstruozna kuka se njiše napred-nazad u direktnoj putanji ka kameri. Osvetljenje je takođe veoma dobro tokom celog filma, senke i magla naglašavaju užas. Takođe, naslov Ghost Ship čini da mislite da je u pitanju priča o natprirodnom, zar ne? POGREŠNO! Brod duhova je samo metafora, mračna psihološka priča o usamljenosti i autoritetu koji ta usamljenost rađa.

'- Ja hoću da živiš! Hoću da zapamtiš veliku lekciju koju ću te naučiti: autoritet ne može biti doveden u pitanje!.... Ja sam kapetan. Tako dugo dok nosim ove trake nema čoveka u posadi koji će ti verovati ili ti pomoći. Otkrićeš da su previše lenji, previše kukavice, previše nezainteresovani. To hoću da te naučim, Meriam. Ljudi su bezvredna stoka. A nekoliko ljudi imaju autoritet nad njima.

- To mi ne možete dokazati ni sa revolverom, kapetane. Znam da ljudi nisu takvi. Oni su dobri. Pomažu jedni drugima. Samo im je teško objasniti.

- Daću ti priliku da se uveriš. Idi tamo van. Idi na bilo koje mesto na brodu. Razgovaraj s njima vidi da li će ti pomoći. Vidi da li hoće biti uz tebe protiv autoriteta!"



P.S. Što se kvaliteta filma tiče on je direktna posledica sudbine ovog filma. Pri tome nekada vredi pogledati i ovakav kvalitet i upitati se da li smo nekada, u doba crno-bele televizije gledali takve filmove ne pomišljajući ikada da može da bude mnogo, mnogo bolje.

По изласку на Бадње вече 1943., филм је имао комерцијални успех, али је добио различите критике критичара. У фебруару 1944. драмски писци Семјуел Р. Голдинг и Норберт Фокнер поднели су тужбу против продуцента филма, Лутона, под оптужбом за плагијат, наводећи да је сценарио филма заснован на њиховој представи, која је Лутону предата на разматрање као основа за могући филм. Након подношења тужбе, филм је повучен из биоскопа и није приказиван 50 година, све док нису истекла ауторска права, након чега је 90-их враћен на благајне.

Broj Jedan ::

По изласку на Бадње вече 1943., филм је имао комерцијални успех, али је добио различите критике критичара. У фебруару 1944. драмски писци Семјуел Р. Голдинг и Норберт Фокнер поднели су тужбу против продуцента филма, Лутона, под оптужбом за плагијат, наводећи да је сценарио филма заснован на њиховој представи, која је Лутону предата на разматрање као основа за могући филм. Након подношења тужбе, филм је повучен из биоскопа и није приказиван 50 година, све док нису истекла ауторска права, након чега је 90-их враћен на благајне.

Hvala za dopunu i objašnjenje. Na to sam mislila kad sam napisala "sudbina filma"