Misteriozni Torinski pokrov, poznat i kao Hristova plaštanica, i dalje okupira pažnju naučnika, a najnovije istraživanje pokazuje da je on autentičan i star više od dva milenijuma.

Torinski pokrov je laneno platno u koje je navodno bilo umotano telo Isusa Hrista.Na njemu se vidi otisak lica i tela izranavljenog muškarca koji je preminuo nakon razapinjanja na krst.

Međutim, ispitivanjem jednog dela platna, odnosno merenjem starosti pomoću radioaktivnog izotopa ugljenika (C14), utvrđeno je da je platno nastalo u 13. ili 14. veku, zbog čega mnogi smatraju da se radi o falsifikatu napravljenom u Srednjem veku.

Pojedinci smatraju da rezultati ovih testova mogu biti netačni zbog naslaga bakterija koje su se vekovima formirale na platnu.

Italijanski naučnici su nedavno sproveli seriju eksperimenata, za koje tvrde da dokazuju da platno ne može biti falsifikat, jer u Srednjem veku nije postojala tehnologija kojom bi mogao da se napravi otisak.

“Dvostruka slika bičevanog i razapetog muškarca, jedva vidljiva na Torinskom platnu ima mnogo fizičkih i hemijskih karalteristika koje su toliko specifične da ih je nemoguće dobiti u laboratoriji”, zaključili su eksperti iz italijanske Nacionalne agencije za nove tehnologije, energiju i održivi razvoj.

Oni će sada pokušati da identifikuju procese kojima može nastati boja slična onoj na pokrovu.

Naučnici su zaključili da je osenčenost, tekstura i dubina otiska na platnu mogla da nastane samo uz pomoć ultraljubičastih lasera, čega u srednjem veku, naravno, nije bilo.

Prema njihovoj tvrdnji, tragovi na platnu mogli su nastati uticajem “nekog oblika elektromagnetske energije kao što je zrak svetlosti kratke talasne dužine”.

“Mi ništa ne zaključujemo, samo sklapamo delove fascinantne i složene naučne slagalice”, piše u izveštaju.

“Kada neko govori o zraku svetlosti koje ostavlja boju na komadu lanenog platna, kao što je ova na Torinskom pokrovu, diskusija će neizbežno dotaći teme kao što su čuda i vaskrsenje. Ali mi se kao naučnici bavimo samo procesima koje je moguće proveriti naučnim metodama. Nadamo se da će naši rezultati otvoriti filozofske i teološke debate, ali zaključak ćemo ostaviti stručnjacima ...”, rekao je vođa naučnog tima Paolo Di Lazaro.