Marie St. Clair i njen udvarač, ambiciozni umetnik Jean Millet, planiraju napustiti svoje francusko selo i otići u Pariz, gde će se venčati. Noć pre planiranog odlaska, Marie silazi iz svoje spavaće sobe na spratu u dnevni boravak sa Jeanom. Njen otac ih opazi kako šetaju uličicom i zaključa joj vrata. Nakon što se par vratio, Jean besno pokuca na vrata i kaže starome kako je zaključao svoju ćerku. Otac odbacuje Jeanov prigovor i dobaci Marie, "Možda će ti on dati krevet za večeras."...

Velika zamerka filmu je upućena na neadekvatnu muzičku pozadinu, često ne odgovara onome šta je na ekranu. Takođe, sam kraj je vrlo banalan i vrlo melodramatičan. Pozitivna stvar u vezana za ovaj film je ta što je ovaj film režirao Charlie Chaplin i recimo već je to razlog da ga pogledate. Uprkos relativno slaboj i jednostavnoj priči glumci su savršeno odigrali svoje uloge, možete osetiti svu njihovu bol i neodlučnost.