Živojin Mišić (1855-1921), najpoznatiji srpski vojvoda i najtalentovaniji vojni zapovednik.
Vojničku karijeru započeo je u artiljerijskoj školi u Beogradu kao pitomac.
Za uspešno komandovanje u srpsko-turskom ratu (1876-1877), odlikovan medaljom za hrabrost, a u srpsko-bugarskom ratu komanduje bataljonom. Od 1876 pa sve do 1918 učestvuje u sve i jednom ratu koji je zadesio Srbiju. Posle majskog prevrata 1903 biva penzionisan i reaktiviran posle 6 godina. Sa Radomirom Putnikom je radio na reorganizaciji vojske i pripremama za balkanske ratove. 1913.
Mišić je ponovo penzionisan i vraćen 1914. na položaj pomoćnika načelnika vrhovne komande, kasnije komadanta 1. armije.
Pred 1. Svetski rat, u odsustvu generala Putnika zbog lečenja, zajedno sa Stepom Stepanovićem realizovao je planove o pokretu srpskih trupa, koje je izradio sa vojvodom Putnikom.To je dovelo do velikih pobeda srpske voske na Kolubari i Ceru. Zamenio je ranjenog generala Petra Bojovića na mestu komadanta Prve armije i smelom, taktički briljantnom operacijom, pobedio je u bici na Kolubari austrougarsku vojsku i izvojevao najveću pobedu srpskog oružja u istoriji. Za tu je pobedu dobio čin vojvode.
Pred početak operacija na solunskom frontu, Mišić ponovo stupa na čelo komadanta 1. Armije.
1918 pred sam proboj solunskog fronta postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande, a 1. Armiju je prepustio generalu Bojoviću. Pod njihovim vođstvom probijen je solunski front i munjevitom brzinom oslobođena Srbija, a potom i Jugoslavija.
Mišić je posle završenog rata, 1918 postavljen za načelnika generalštaba. Odlikovan je najvišim vojnim odlikovanjima, kao što su Karađorđeva zvezda i francuski orden Legije časti.
Umro je 20. Januara 1921. Čitav Beograd je izašao da poslednji put pozdravi oslobodioca i stvaraoca države, najvećeg vojskovođu 1. Svetskog rata, a ujedno i čitave srpske istorije.
#1 
