Špijunski triler "Čovek koji je suviše znao" Alfred Hitchcock snimio je 1934. u svojoj domovini, Velikoj Britaniji, sa skromnim sredstvima i u crno-beloj tehnici. Izuzetan uspeh filma, čiji je naslov postao poslovičan, naterao ga je da dve decenije kasnije, 1956., u Hollywoodu snimi visokobudžetni remake u cinemascopeu i tehnicoloru, sa J. Stewartom i D. Day ,dve filmske zvezde u glavnim ulogama i četrdeset i pet minuta dužim trajanjem.


Stigavši kao turisti u francuski Maroko, američki hirurg Ben MacKenna (J. Stewart), njegova supruga Jo (D. Day) i desetogodišnji sin Hank (C. Olsen), već u autobusu za Marakeš upoznaju simpatičnoga Francuza Louisa Bernarda (D. Gelin). Samo dvadeset i četiri sata kasnije njihov novi poznanik umre na doktorovim rukama proboden nožem na prepunom arapskom bazaru. Ubrzo nestane mali Hank, a otmičari poručuju da će ostati živ samo ako MacKenna nikome ne oda tajnu koju mu je na uho prošaptao umirući. Očajni otac, znajući da se ne sme obratiti policiji, pretvara se u istražitelja. Put ga vodi u London...

Nijedan filmski remake nije prošao bez poređenja s originalom pa tako ni ovaj. Ali ostaje činjenica da je reč o obnovi koja je postigla velik uspjeh pa se i danas pamti, uz ostalo i po poznatoj pesmi Che sara, sara (Oscar Jayu Livingstoneu i Rayu Evansu za najbolju pesmu 1956.) u izvođenju zanosne Doris Day, jedne od omiljenih plavuša zreloga Hitchcocka. Reč je klasičnome delu nenadmašnoga majstora napetosti u kome se gledalac lako identifikuje s glavnim junakom, običnim čovekom iznenada uvučenim u mračnu političku intrigu iz koje se mora izvući sam, bez pomoći zakona, kome dodatnu privlačnost daje žanrovski spoj filma puta, filma potere i špijunskog trilera.

filmovi mog detinjstva,odlican

Napeto je onoliko koliko sam mogao da budem pripremljen da to prihvatim. ali Hičkok je to umeo, tako da film drugačiji ne može ni biti. priču morate sami da videte u obliku ovog filma... prijatno

Neponovljivi, nenadmašni Hićkok!

Gost ::

filmovi mog detinjstva,odlican