Nisam gledala mnogo Kurosavinih filmova a i to što sam gledala bilo je jako, jako davno. Ne volim japanski jezik, suviše mi je grub, tako da nikada nisam uspela da se približim filmu. Takođe, mimika i gestikulacija su mi strani tako da baš ne uspevam da ih razumem. Uz to, samurajski filmovi su mi uvek bili muški filmovi (kritičari kažu da Jođimbo predstavlja Kurosavu na vrhuncu svojih moći - i postavlja temelje za savremeni američki vestern a ja baš nisam neki ljubitelj Dolarske trilogije). Da Jođimbo nije na ovom forumu verovatno ga nikada ne bih odgledala.

Ovaj put moram da se pozovem na kritičare koji o filmu govore samo u superlativima (a ko sam ja da se suprotstavim kritičarima?) i da preporučim film svim ljubiteljima japanskog filma, savremenog vesterna i naravno Kurosave.

Kad već spomenuh špagete vesterne, odn Dolarsku trilogiju, Leone (Sergio Leone) je svoj film "Za šaku dolara" ("A Fistful of Dollars") napravio pod uticajem ovog filma i to tako da su mnogi u njemu prepoznali (nezvanični) rimejk za koji Leone nije tražio dozvolu od Kurosave niti je platio prava za snimanje. Kurosava je direktno pisao Leoneu, rekavši: "Sinjor Leone, upravo sam imao priliku da vidim vaš film. To je veoma dobar film, ali to je moj film. Pošto je Japan potpisnik Bernske konvencije o međunarodnim autorskim pravima, morate mi platiti." On i Toho su dobili 15% prihoda od filma, a veruje se da je Kurosava zaradio više novca od finansijske nagodbe nego što je napravio na svom filmu, Jođimbo."

izvor: Wikipedia