Film za koga nisam znao da je uopšte snimljen. Sada sam shvatio da je Bergman taj koji je postao ja, jer u ovom trenutku mogu pojminti sve što čovek traži u sebi i drugiima. Gledanje i posmatranje sveta, nakon gledanja ovog filma, nije više isti. Bavio sam se psihoanalizom svog naličja dugo vremena, ali sada sam shvatio da to ne postoji, da je čovek uvek okrenut sebi i da zna šta hoće, ali se uvek neko trudi i pikušava da načini od njega nešto drugo, nekog drugog. Komplikovano je ovo za objasniti, isto kao što je i Bergman eskperimentalno pokušao, jer ne postoji takava vid borbe u čoveku, nego samo borba izmedju čoveka i čoveka. Jedinka, kada je sa sobm, onda je ona i to u suštini, ali kada je sa nekim drugim, gubi sebe... stoga je neuspeh psihoanalize uvek neminovan. Psihoanaliza ne postoji, postoje samo ni koji je žele imenovati. Ali to je velika razlika. Gledati ovaj film je ravno gledati u dubok bunar i ne videti ništa osim čuti samo ono što iz te dubine huji.... to je taj naš unutrašnjim mir koji svako treba da ima.... okrutnošću sveta, taj mir gubimo... Broj Jedan je napravio presesdan stavivši ovaj film u repertoar bioskopa koji ponovo radi. Broju Jedan zahvaljujem i želim mu taj mir na koji svako od nas ima pravo......