Film kojim se Greta Garbo oprostila od publike. Na žalost, daleko je od njenih velikih uloga: Ane Karenjine, Margarite Gotije, Ninočke, kraljice Kristine... Jednostavno, ova uloga joj nije legla, delovala je neverovatno izveštačeno. Pojava Garbo u ovom filmu bio je totalni fijasko i doneo joj je najgore kritike u karijeri. Garbo je tada raskinula ugovor sa MGM, nameravajući da se vrati pred kamere kada rat završi ali to se nikada, iz nekih razloga, nije dogodilo i "Two-Faced Woman" ostaje njen poslednji film.
MGM je zakazao premijeru za novembr 1941. Film je dobio odobrenje Produkcijskog kodeksa, ali je Nacionalna legija pristojnosti ocenila film kao film za osudu navodeći njegov navodni „nemoralan i nehrišćanski stav prema braku i bračnim obavezama: drsko sugestivne scene, dijalog i situacije“. Film je osudio i njujorški nadbiskup. "Žena sa dva lica" je zabranjena u u Bostonu i Providensu, Roud Ajlendu, a gradovi poput Omahe, Čikaga i Milvokija tražili su da se neke scene iseku.
MGM je odgovorio na negativne kritike tako što je povukao originalnu verziju filma. Određene scene su ponovo snimljene i montirane pre zvaničnog datuma objavljivanja. Džordž Kjukor (George Cukor) odbio da učestvuje u ponovnom snimanju. (Spojler:) Najvažnije je da je filmu dodata nova scena u kojoj Lari Blejk skoro odmah utvrđuje da je Ketrin zapravo njegova otuđena supruga Karin, koja se predstavlja kao njena lažna sestra bliznakinja i odlučuje da se poigrava sa njenim pretvaranjem . Legija pristojnosti promenila je ocenu modifikovanog filma sa "C", što znači osuđen, na "B", što znači delimično moralno neprikladan.
Pored promena u vezi sa cenzurom, studio je takođe isekao brojne scene Konstans Benet (Constance Bennett) koja igra Grizeldu (Griselda Vaughn) i promenio kraj jer su neki smatrali da je Benetova bila iznad Garbo u mnogim njihovim zajedničkim scenama. Čak i sa rezovima, Leonard Maltin je 2014. napisao da je Benet „ukrala film svojim urnebesnim nastupom“.
Revidirana verzija filma "Two-Faced Woman" objavljena je početkom januara 1942. Originalna, necenzurisana verzija filma još uvek postoji i prikazana je 2004. na retrospektivi Džordža Kjukora u Nacionalnom filmskom pozorištu u Londonu, ali nigde nije komercijalno objavljena.
Ipak, film poseduje neki šarm, posebno u ovo vreme kada slobodno može da se kaže da se Holivud sve više udaljava ne samo od zlatne ere nego i od filmske prestonice...