Mark Lewis je kamerman u jednom filmskom studiju. U slobodno vreme snima aktove koje ispod pulta prodaje novinskim agentima. Maxov otac bio je poznati naučnik koji se posvetio proučavanju psihologije straha, a njegov sin bio mu je zamorče. Mark je odrastao kod bolesnog čoveka koji ima opsesivnu potrebu da na celuloidu zabeleži lice straha...

Film Peeping Tom počeo se prikazivati u britanskim bioskopima 1960. godine.
Već nedelju dana kasnije bio je skinut s repertoara nakon što ga je publika i kritika odbacila s gnušanjem i prezirom, nazivajući ga sadističkom ekshibicijom.
Iako je film tada doslovno okončao karijeru reditelja Michaela Powella, s vremenom je u kasnijim kritičarskim revalorizacijama istican kao jedan od značajnijih britanskih filmova da bi napokon stekao i kultni status. Film bi najverovatnije u prašini ležao zakopan i duže da ga među prvima nije ponovo otkrio i nazvao remek-delom renomirani reditelj Martin Scorsese kasnih sedamdesetih godina. Film se odlikuje brilijantnom kamerom i režijom te upečatljivim glumačkim izvođenjem Carla Boehma, koji je postao najsimpatičniji psihopat u istoriji kinematografije, paradoksalno ali uspešno prikazan kao žrtva, a ne čudovište. Strah u očima odlična je studija voajerizma koja je u vreme svog nastanka bila previše ispred svog vremena.

....ako postoji ta vrsta filmova onda je ovo anti-horror .... sve ono što plaši čini streh koji je potrebno predstaviti samom sebi.... strah koji nesumnjivo biva u svakom od nas,.... čovek- to je strah od čoveka koji je u čoveku.....

Šta još može da se kaže a da već nije rečeno u uvodu? U bioskopu, kada gledamo film, svi smo mi na neki način voajeri. A kamera, u veštim rukama, može biti izvrstan instrument terora. Ovo je triler koji još uvek ima sposobnost da nas šokira, šezdeset godina pošto je snimljen. Bio je prvi slešer film i možda je tu razlog zašto je mnogim ljudima bilo teško da ga gledaju kada se pojavio, 1960. godine.