"Zovem se Džon Ford. Ja sam reditelj vesterna."
Ovom rečenicom, najpostojaniji Grifitov nastavljač, ne samo da je prekinuo neprijatnu tišinu čuvenog holivudskog sastanka u oktobru 1950 godine, a koji se ticao zloglasnih crnih lista u Holivudu, već je u potpunosti ukazao na osnove svoje poetike i primarnu autorsku preokupaciju.

Većina prisutnih je, skladno svojim snobovskim zabludama, ostala zbunjena izjavom legendarnog pijanca, očekujući da će se Ford odrediti u pravcu svojih, od filmskog establišmenta hvaljenijih filmova na liniji Plodova gneva, ali Daglas Sirk, takodje generični žanrovac, shvatao je pozadinu Fordove znamenite izjave.

Vesterni su najkarakterističniji filmovi Džona Forda.
Uz Džona Hjustona, Džon Ford je najpoznatiji američki reditelj irskog porekla.
Medju najpoznatijim je rediteljima vesterna. Dobio je šest oskara za režiju.
Četiri puta za igrane, dva puta za dokumentarne filmove.
Vojevanje za vreme drugog svetskog rata, kada snima pomenute dokumentarce i umalo gubi glavu, dovodi ga do čina kontraadmirala.Nikada nije dobio oskara za režiju vesterna.

Reditelj za čije se briljantne kadrove govorilo, da su rečenice koje govore slikom, ostvario je pregršt filmova u nemom periodu. Među njima je bilo dosta vesterna, ali onaj koji svojim kvalitetom najviše odskače je "Gvozdeni konj".

Priča o izgradnji transkontinentalne železnice, samouvereno je postavljena.
Epski zamah bez trunke sumnje u postanje Amerike. Fordovim vesternima će se skepsa, po nekima nikada dovoljno, provlačiti u poznijem dobu.

"Gvozdeni konj" je idealističko viđenje jednog od važnijih događaja u Americi 19. veka.
Ukrštanje Union i Central pacifika u Juti 10. maja 1869. za Forda predstavlja ključnu tačku u njegovoj veri u nadolazećucivilizaciju i progresivistički kurs Amerike.

Koktel romanse, osvete i akcije, uz Fordov osvrt na istorijske ličnosti različitog profila - Abrahama Linkolna, Bufalo Bila, Divljeg Bila Hikoka.

Odličnom fotografijom Džordža Snajdermena, film dobija na realizmu. Snajdermenu asistira Barnet Gafi,
koji će nekoliko decenija kasnije snimiti Penovog "Boni i Klajda".
Pri izgradnji transkontinentalne železnice, među radnicima je bilo najviše Fordovih zemljaka, iraca.

Fantasticna kordinacija 5000 statista, 2000 konja i 1300 bizona, od strane Fordovog asistenta, inače brata Edija.
Snimanje filma trajalo je deset nedelja.

Filmski teoretičari Endrju Saris i Dejvid Tompson, imaju različito viđenje Fordovog doživljaja vesterna.
Saris hvali Fordovu romantičnu viziju zapada , dok Tompson osporava Fordov opus, skoro u celini.
"Gvozdeni konj" ostaje najimpresivniji nemi film autora kog su i Renoar, Vels, Bergman, Fuler i Kurosava
nazvali najvećim rediteljem.

Režija: John Ford
Scenario: Charles Kenyon, John Russell, Charles Kenyon,
Uloge: George O’Brien, Madge Bellamy, Charles Edward Bull, Cyril Chadwick, Will Walling, Francis Powers, J. Farrell MacDonald, Jim Welch, George Waggner, Fred Kohler, James A. Marcus, Gladys Hulette